Latest Updates RSS
-
ikrest
-
ikrest
-
ikrest
-
ikrest
Zanimljivo je da se nakon sto godina od rođenja Simon de Bovoar još uvek ne zna pouzdano je li ona večna Sartreova saputnica ili pak emancipovana i samosvesna žena, u jednom pak dosta učestalom žargonu – jebačica? Postoje tendencije da se čak i u biografskim detaljima pristupa selekcijski, poput pogovora koji napisao Petar Živadinović za knjigu Ceremonija oproštaja i razgovori sa Sartreom. Dakle, i u jednoj posthumnoj prezenci Simon može igrati različite uloge, biti istovremeno u više ideoloških momenata fiksirana – kao intuitivni Sartreov nadomestak njega samog ili kao žena koja je na intelektualnoj razini nalazila nešto drugo. (More …)
-
ikrest
Lako je suditi površno. One bolesti ovog društva sa kojima se, doduše retko srećemo, ostavljaju duboki trag u nama. Dovoljno velike brazde da se na kraju zapitamo što je ono što čini naš život dragocenim.
Većine stvri smo nesvesni, prihvatamo ih kao nužnost, sve dok ne dospemo u situaciju da se birokratija, neodgovornost i nedostatak poštovanja uvuku među naše misli. Mi jesmo ljudi, ali nismo svi isti ljudi.
U situacijama kojima se podvrgavamo najmanje jednom godišnje, dolazi do izražaja sva besmislenost naših života. Uglavnom smo niko i ništa, puki red pred beskrajnim šalterima neorganizovane birokratije, koja, svojim perfidnim metodima , tera u sve dublje ludilo..
Sanjao sam da sam ispred svih njih, miliona njih , spreman da udarim, pustim krv, bilo kome, koji se u datom trenutnku našao tu. Bio smpreman , ali bez prave želje, puštajući zaborav, da preskoči tu epizodu…
A nisam smeo to da dopustim… Ispao sam kukavica, slabić, bez reči otpora, dopustio da sve ostane isto.
I jeo sam sopstvenu dušu, raskomadao je, bezličan stojeći u stavu mirno, dopuštajući da se sve to dogodi…
-
ikrest
Ovde skoči ovde reči ujedaju – skorašnji je događaj koji je podsetio šta to performersko-poetski rad u svom angažiranom vidu nosi kao svoj sopstveni fiat. Pored feminističkog angažmana i poetike Milene Stefanović trebalo bi naglasiti i podvući da je ukupan događaj bio nešto više od feminističkog senzibilisanja javnosti. Zapravo, celokupan koncept koji je osmislila Maja Solar imao je performerski karakter, ali je sam koncept bio tematski heterogen i nesvodiv na tako nešto kao što je feministički angažman. Reperkusije u javnosti, kao i glasila koja su pisala o ovom događaju više su inklinirala ka tome da celokupni događaj obeleže kao feministički, što bi odgovaralo poetici Milene Stefanović, no nikako i performansu Dejana Čančarevića, kao i preformansu Ivana Radenkovica, Tine i Maje Solar. (More …)
-
ikrest
Kako videti treću dimenziju.
Oči jednostavno ne mogu da je skontaju kako treba.
Ono što mi vidimo je 2,5D, za pola dimenzije manje od 3D-a.
I možemo da se varamo je to što vidimo pravi 3, ali to je zabluda, to je ipak samo 2,5…Čemu ovaj post?
-
ikrest
LILITiranje
Ona koje glođe suštine, koja je nezaboravljena saznanjem svog porekla i svog priziva, Lilit ne ulazi u sastav Adamovog rebra. Prema priči, Lilit je stvorena zajedno sa Adamom u ne baš skladnom duetu, a kao trio sa bogom – luda kuća. Kaže se da Lilit ima telo lepe žene od glave do pupka, a od pupka nadole ona je plamena. Lilit se pojavljuje i u mitovima mnogih naroda. U Soharu “Knjiga sjaja” – kabalističkom delu iz 13. veka, može se pročitati da su u početku sveta i Sunce i Mesec uživali isto počasno mesto, stvoreni od boga. Kada su jedno drugom postali konkurencija bog je Mesec poslao da predvodi “donje slojeve naroda”. Od tada Mesec više nema svoj sopstveni sjaj, već ga dobija od Sunca. Iako su oba sazveđa i dalje vladala, Mesec se osećao prilično sputano. Mešanje boga u njihovu ljubav uskratilo im je pravo slobodnog izbora. Kao rezultat tog sputavanja bilo je rodjenje Lilit.Iz mitova Sohar-a možemo spoznati da Lilit svoju energiju crpi iz zlovolje, srdžbe i sputanosti Meseca. Lilit je mračna, vatrena i pripada noći. Ona je nešto poput odmetničkog instinkta poslatog od boga da bi u nižim svetovima, odnosno u kontaktu sa čovečanstvom egzistirala. Muškarci je smatraju zavodljivom vešticom, Sukkubusom, koja donosi smrt i majkom koja davi. Za žene Lilit predstavlja tamnu senku ličnosti, koja je venčana sa đavolom. Moć jahanja na djavolu je ono što joj Adam nije pružio. Podređenost je za nju značila vraćanje u zemlju, neispunjenje samog stvaranja, kob stvorenosti. Lilit je prva izgovorila božje ime te je, zavadivši Adamove sinove Kaina i Abela, pobegla sa zlim duhovima i rađa demona koji će joj pomagati u osveti Adamu, Evi i čitavom stvorenom svetu. Samo ime joj dolazi od hebrejskog Lilah (noć, tama), a svoje prste je uplela i u legendu o Samsonu i Dalili. (More …)
-
ikrest
SVEST
Uvod
U Sartreovom ranom spisu Imaginarno nalazi se pokušaj zasnivanja jedne fenomenološke psihologije kao par exelance psihologije svesti. Započinjući svoje istraživanje, Sartre će se principijelno ograditi od svih psiholoških teorija koje u eksplikaciji problema predstave i predstavljanja zaobilaze njihov fundamentalni karakter: svest. Upravo je to instanca od koje se polazi, i sa koje se vrše dalje deskripcije; ne neka monadička intrapsihička struktura, već svest u širem smislu – predstavljajuća, poimajuća, percipirajuća svest. Akcentuiranjem različitih modusa predstavljajuće svesti napušta se svaka topika koja počinje i završava u svesti, a svest je shvaćena primarno kao odnos. U tom smislu Sartre će intencionalnu strukturu predstave opisati u razlici spram poimajuće i percipirajuće svesti. No pre nego se upustimo u samu problematiku predstave, potrebna je nešto šira interpretacija intencionalnosti. (More …)
-
ikrest
NESTANDARDNA ANALIZA
Izmislio ju je logičar Abraham Robinson i ona obeležava novi stupanj razvoja u nekoliko slavnih i drevnih paradoksa. Robinson je oživeo pojam „infinitezimala” – broja koji je beskonačno malen a ipak veći od nule. Koncept je još iz Antike. Tradicionalnoj, ili „standardnoj” analizi on se činio eklakantno kontradiktoran sâm sebi. Ipak je to bilo važno oruđe u mehanici i geometriji, u najmanju ruku još od Arhimedovih vremena. (More …)
