Svest

SVEST

Uvod

U Sartreovom ranom spisu Imaginarno nalazi se pokušaj zasnivanja jedne fenomenološke psihologije kao par exelance psihologije svesti. Započinjući svoje istraživanje, Sartre će se principijelno ograditi od svih psiholoških teorija koje u eksplikaciji problema predstave i predstavljanja zaobilaze njihov fundamentalni karakter: svest. Upravo je to instanca od koje se polazi, i sa koje se vrše dalje deskripcije; ne neka monadička intrapsihička struktura, već svest u širem smislu – predstavljajuća, poimajuća, percipirajuća svest. Akcentuiranjem različitih modusa predstavljajuće svesti napušta se svaka topika koja počinje i završava u svesti, a svest je shvaćena primarno kao odnos. U tom smislu Sartre će intencionalnu strukturu predstave opisati u razlici spram poimajuće i percipirajuće svesti. No pre nego se upustimo u samu problematiku predstave, potrebna je nešto šira interpretacija intencionalnosti.

Nestandardna analiza

NESTANDARDNA ANALIZA

Izmislio ju je logičar Abraham Robinson i ona obeležava novi stupanj razvoja u nekoliko slavnih i drevnih paradoksa. Robinson je oživeo pojam „infinitezimala” – broja koji je beskonačno malen a ipak veći od nule. Koncept je još iz Antike. Tradicionalnoj, ili „standardnoj” analizi on se činio eklakantno kontradiktoran sâm sebi. Ipak je to bilo važno oruđe u mehanici i geometriji, u najmanju ruku još od Arhimedovih vremena.