U subotu 1. marta pocinje dvodnevni simpozijum o filmu i filozofiji koji se odrzava u Crnoj kuci (Vojvode Bojovica?). Ucesnici simpozija ce izlagati teme koje se odnose na odnos filma i filozofije.
Film je vec vise od pola veka evoluirao u reciprocitetu sa ljudskom percepcijom, od doba cinecenta do modernog 3d animiranog filma…sve to je usloznilo i pristupe filmu koji su u nekom smislu razliciti pokusaji da se razveje fuzija/konfuzija koja opseda realitet…i imaginaciju….i granicu izmedju… Filozofska interpretacija filma – potreba da se recepcija filmskog fenomena redefinise i percipira, da se filmski tekst propusti kroz diseminacijske filtere, da se upletena hijazmicka tkiva sinestezija i asocijacija tog teksta osete na kozi i prepoznaju kao rad sopstvenih nerava…kako doskociti ljudskoj totalnosti, kako izazvati, isprovocirati njen voljni, emocionalni, fantazmicki talas?…panoptikon ubrzan do N-tog frejma u sekundi grabi da pojede sav silicijumski potencijal… Antropoloske konsekvence tehnoloske konstrukcije realnosti precizno ekranizuju pomodni filmovi – Hologram Man, Digital Man, Fractal Man. Tradicionalno rivalstvo “Glasa” i “Slike”, diskurzivnog i vizuelnog jezika, danas je razreseno u korist dominacije Panopticke paradigme, no da li je ta paradigma sposobna da i dalje usisava realnost? I dalje, da li je fil(mo)ozofija potrebna filmu koji inace sve govori sobom? Napukline u filmskoj semiotici je moguce pratiti i odatle izvuci neke opste smernice za dalju pricu… Nadnaravno, to je i svrha organizovanja jednog ovakvog simpozija u Novom Sadu…
beskraj.wordpress.com 