Dazling,puzzling

Tu les chiens aboyer?

Oblaže se strast koju performira kroz celodnevna pražnjenja. Nalazi je na neverovatnim mestima kako stoji ispred peščanog kaligrafskog kalupa i zaoštrenim krajem štapa prošarava sudbiski garabato. Kroz godišnja doba njenih želja struji ikonički Nalik u potrazi za njenom trijagramskom kombinacijom; da bi bio bilo gde van sveta on mora biti beskrajno zemaljski raznovrstan, mora živeti žilama flosa, zabijati se životinjama u organe, mora se polomiti u tečnoj kresti nemogućeg doma. Kao takav, on je inventor Ambijenta, sakralni trkač, zadovoljan i šćućuren gorostas, ameba na promaji nenametljivog, puštaoc svetlosnih traka koje nalaze nju…

Ne, on nije u ljubavi, on je u mnogo suptilnijem hodniku zzelje.. on hoda zaslepljujuće i blistavo odzvanja zvukom metalnih peta…Tako lupkajući, on otvara njena nalazišta u obliku mrkozlatastog dazlinga: ona ispunjava smrt, ali pritom ne sumrači život…

San Blasteričnih ravni

Kao da sam mali, iz niske decibelske pentralice sve se povlačilo u tišinu, svaki od pasa koji su gledali u pravcu U imali su po jednu hramljivu nogu…

Okolina je sva bila plastelinska, sve je o sebi vodilo računa, iako je dvogrbi huk sna grabio, ne delujući samo na prostor. Sve je bilo nepokretno i sve se obnavljalo. Disalo je, ali samo radi pojave udomljenih sablasti koje ne žele biti prepoznate… Ja sam disao plućima prizora, no to i nisam bio ja, prizor je prizorom kvadrirao i respirirao – pozivao je let krvavih odrezaka u jatu… Horizont je postupno i neusklađeno širio izdubljivanja, inficirao je preko meskalinskog prisustva varioličnu tišinu. Najednom, skup živih posetilaca učestvuje u opsadi, sakuplja moje podatke sasvim jasno i slika trenutno postaje ophrvana piskavim, belošumno migrenskim bolom… Počinje leteća igra raskomadanih derviša u njihovoj morbidnoj moći da rasipaju žutilo; najednom, shvatam da me ti komadi prskaju mokraćom životinje koja je žrtvovana. Disanje se zaključalo. Ta je životinja bila kužna, u stvari, moje kardije su je prizvale da bi je podvalile.

Ja ližem. Svejedno kome.

Kojim se sportom baviš?

On je maštovit, seksualno dromoiruptivan, mnogi ga jednostavno obožavaju jer je on zanimljiv, lep, zbunjen, nedostižan, inhibirajući, konverzan, prenosiv, učtiv i bezobrazan…kod njega možete voleti sve, samo ukoliko napustite vezivno tkivo njegovih osobina ponaosob. Ali ako njega shvatite kao konkluzivni splet raspoloživih zakona koji dopiru iz vašeg raspoloženja, onda ćete vi biti na gubitku. Tada ćete videti veoma komplikovano demonsko opovrgavanje inteligencije koja najednom postaje površna. Kakvo razočarenje! On je bio savršeno satkan od slabosti koje je jedino on dovodio u stalno u upitnost, ciljajući zapravo na vaše propuste opovrgavajući vam metod, zamerati vam na vlasništvu nepreispitanih pulzija, razoriće vam estetski konformizam, način na koji držite šoljicu kafe, posunovratiće vam govor u nebitno od kojeg toliko bežite ili ne…bež……

On je izazov, nesportski u strukturama ponašanja, ali u svojoj tajni je dobar otac, pažljiv suprug, ruka koja eliminiše okolinu. On demontira unutrašnjost i njene motive. On primenjuje ovaj Ničeov geg, kao što je on njega sa apetitom mazao na sopstvenu slabost sraslu sa verom poput ohlađene lave. Njega možete lako naći na adresi: Luminocentrični terarijum br. 16. U tom stanu se događa skenerski halo, ESP planete.

Još samo ovo: a ko je on?